Srbija ima mnogo više uspeha kada je plasman na Mundijal u pitanju, nego što je to slučaj sa odlaskom na Evropsko prvenstvo. Više od dvadeset godina nisu Srbi igrali na kontinentalnom šampionatu, mada je put do plasmana lakši, ali su zato otišli na četiri od poslednjih pet Mundijala.
Ne računajući igranje na Svetskim prvenstvima pod imenom Jugoslavija, Srbija je prvi put bila deo najveće svetske smotre fudbala u Nemačkoj 2006. godine, doduše pod imenom Srbija i Crna Gora. Bio je to veoma neuspešan nastup garniran katastrofalnim porazom od Argentine u Gelzenkirhenu sa 6:0. Bez osvojenog boda ispali su u grupnoj fazi.
U Južnoj Africi je bilo za nijansu bolje, pobeđena je Nemačka u grupi, ali plasman u nokaut fazu ostao je san. Za Brazil se Srbija nije kvalifikovala, a u Rusiji je bila treća u grupi iza Brazila i Švajcarske, od kojih je gubila, dok je pobeda nad Kostarikom na startu samo delimično popravila utisak. U Kataru će imati priliku da se revanširaju Švajcarcima i Brazilcima, s obzirom da su ponovo u istoj grupi ove tri selekcije.
Kvalifikacije su bile baš dramatične i teško su pale svima sa slabim srcem. Već u prvom meču protiv glavnog favorita u grupi, selekcije Portugalije, Srbiju je spasilo to što nije bilo VAR-a, pa očigledan pogodak Kristijana Ronalda u sudijskoj nadoknadi nije priznat. Sreća je okrenula leđa Srbiji u Dablinu, kada su umesto sigurne pobede osvojili samo bod, zahvaljujući tragikomičnoj intervenciji odbrane u finišu. Ipak, sve se vratilo, i to sa kamatom, u poslednjem minutu poslednjeg kola.
Selekciji Srbije trebao je trijumf u Lisabonu, a do njega su stigli posle preokreta i pobedonosnog gola Aleksandra Mitrovića u 90. minutu. To je, bez svake sumnje, najznačajniji gol za srpsku reprezentaciju, ne samo u ovom veku, već od kada se igra fudbal na ovim prostorima. Portugalija je morala u baraž, koji je uspešno prebrodila, dok će Mundijal na televizorima gledati Republika Irska, Luksemburg i Azerbejdžan.
Posle neuspeha u baražu za Evrpsko prvenstvo i poraza na penale od Škotske, Ljubišu Tumbakovića na klupi je zamenio Dragan Stojković Piksi, čovek koji je Jugoslaviju odveo u četvrtfinale Mundijala u Italiji 1990. sa ona dva legendarna gola protiv Španije. Rekao je da Srbija mora u Katar i obećanje ispunio. Na raspolaganju ima dobar sastav, ali mu je mnogo veći i bolji izbor kada su u pitanju napadači i sredina terena, dok je odbrana slabiji deo tima. Srbija ima tri sjajna napadača, Mitrovića iz Fulama, Vlahovića iz Juventusa i Jovića, novog igrača Fiorentine, u koju je stigao iz Real Madrida. Ako je Mitrović, rekorder po broju golova za nacionalnu selekciju, srce tima, Dušan Tadić, fudbaler Ajaksa, je duša tima. Tu su i Sergej Milinković- Savić, Nikola Milenković, Filip Kostić i mnogi drugi, uglavnom igrači poznatih evropskih klubova.
