Tačno godinu dana čekali smo na Evropsko prvenstvo u fudbalu. Pandemija koronavirusa promenila je svet, a EURO odložila za ovo leto. U pitanju je 16. okupljanje najboljih kontinentalnih reprezentacija, koje se ovog puta organizuje na drugačiji način. Do sada je jedna zemlja bila domaćin EP-a, a nekoliko puta su dve države zajednički organizovale ovo takmičenje. Ovo prvenstvo igra se u deset država, na 11 stadiona. Gradovi domaćini su Amsterdam, Baku, Bukurešt, Budimpešta, Kopenhagen, Glazgov, Minhen, London, Rim, Sevilja i Sankt Peterburg. Trebalo je, po prvobitnom planu, da se igra i u Bilbaou i Dablinu, ali su ovi gradovi naknadno odustali. Novost je i način kvalifikovanja na EURO. Pored standardnih kvalifikacija, mesto među 24 najbolje ekipe u Evropi obezbedile su i četiri reprezentacije kroz Ligu nacija. Radi se o selekcijama koje nisu ranije uspele da izbore plasman na EURO, a bile su uspešne u svojim konferencijama novoformiranog takmičenja. Mada su mnogi sumnjali, predsednik UEFA Aleksandar Čeferin bio je u pravu, prvenstvo će se igrati pred navijačima! Stadioni neće biti puni, jedino će Budimpešta dozvoliti maksimalan kapacitet, Sankt Peterburg i Baku će prodavati 50% karata, dok će ostali stadioni biti popunjeni od 25%-35% kapaciteta. Naravno, na svima će se primenjivati strogi kriterijumi zaštite. EURO počinje 11. juna utakmicom Italija – Turska na ”Olimpiku” u Rimu, a finalni meč je zakazan za 11. jul i igraće se na londonskom ”Vembliju”.
Očekivanja:
”Azuri” se nisu plasirali na prethodni Mundijal u Rusiji, pa su najozbiljnije shvatili kvalifikacije za EURO, koje su okončali sa svim pobedama. Možda nisu u najužem krugu favorita za osvajanje titule, ai ih niko ne može unapred otpisati. Po kladionicima oni su favoriti grupe, dok se, posle njih, sa gotovo podjednakim šansama kotiraju Švajcarska i Turska. Velšani su autsajderi u grupi, ali su to bili i na prethodnom Evrpskom prvenstvu u Francuskoj, pa su igrali u polufinalu. Utakmice ove grupe igraće se u Rimu, pa će tako Italija sva tri meča igrati na ”Olimpiku”. Ostale tri utakmice, međusobni okršaji Velsa, Turske i Švajcarske, biće odigrani u Azerbejdžanu, na stadionu u Bakuu, što bi moglo da bude dobro za Turke, koji bi trebalo da imaju najveću podršku.
Najveći aduti:
Italija ima uravnotežen sastav, po tržišnoj vrednosti se izdvajaju golman Đanluiđi Donaruma iz Milana, mladi Interov vezista Alesandro Bastoni, njegov saigrač Nikolo Barela, ali i napadač Federiko Kjeza iz Juventusa, sin nekadašnjeg asa Enrika. Zanimljivo je da su pozvana čak trojica fudbalera sa brazilskim korenima, Žoržinjo, Emerson i Toloi. Možda je najveća zvezda, ipak, Ćiro Imobile, godinama jedan od najboljih strelaca Serije A. Ako neko ima uigran tim, to su Švajcarci. Godina su standardni učesnici velikih takmičenja, a promene u sastavu su minimalne. I dalje su predvodnici fudbaleri sa ovih prostora, Granit Džaka i Đerdan Šaćiri, te Haris Seferović, Admir Mehmedi i Mario Gavranović. U kvalifikacionoj grupi su bili prvi, ostavivši iza sebe Dansku i Irsku. Turska je takođe imala svoje momente u kvalifikacijama, pa su pobedili i svetskog prvaka Francusku. Zvezda tima je Burak Jilmaz, iskusni napadač koji je sa Lilom srušio sa trona Pari Sen Žermen. Nećemo zaboraviti ni vezistu Milana Hakana Čalhanoglua, a za razliku od ranijih učešća Turske na velikim takmičen jima, sada gro reprezentativaca igra u ”ligama petice”. Za Vels bi plasman u nokaut fazu bio veliki uspeh. Ova selekcija je uspela da osvoji drugo mesto u grupi, iza Hrvatske, a ispred Slovačke i Mađarske. U Francuskoj su zadivili Evropu, ali sada ne verujemo da mogu ponoviti takav uspeh. I dalje sve zavisi od Gereta Bejla, kome bi ovo takmičenje moglo da bude oproštaj od reprezentacije. Tu je i pouzdani Aron Remzi, ali i nekoliko mlađih fudbalera iz engleske Premijer lige, predvođenih mančesterovim Danijelom Džejmsom.
Selektori:
Turci imaju najiskusnijeg selektora. To je već dobro poznati Šenol Guneš, kome je ovo drugi mandat na klupi nacionalnog tima. Vodio je Tursku 2002. godine kada su bili treći na Mundijalu u Japanu i Koreji, a sada je pred njega postavljen zadatak da odvede reprezentaciju na Svetsko prvenstvo, posle Evropskog, što će biti sasvim dovoljno. Na klupi Italije je Roberto Manćini. Posle sloma u kvalifikacijama za Mundijal, došao je na kormilo nacionalnog tima i za sada mu ide sasvim dobro. Savez mu je već ponudio produžetak ugovora do 2026. godine. Samo dva poraza doživeo je na više od 30 utakmica, na koliko je predvodio ”azure”. Poznato lice je i selektor ”sajdžija” Vladimir Petković. Sarajlija je već sedam godina prvi trener švajcarskog nacionalnog tima, a ovo je treće veliko takmičenje na koje odvodi ovu selekciju. Na prva dva je prolazio grupu i svi se nadaju da će i na trećem. Podsetimo da je on naslednik Otmara Hicfilda. Možda vam ime Roba Pejdža najmanje znači. Radi se o privremenom selektoru Velsa, koji je inače pomoćnik Rajana Gigsa. Bivši as Junajteda je uhapšen u aprilu zbog nasilja u porodici, pa će na Evropskom prvenstvu selekciju ”zmajeva” voditi Pejdž, bivši selektor mlade reprezentacije.
Raspored utakmica:
11.06. Italija – Turska (Rim)
12.06. Vels – Švajcarska (Baku)
16.06. Turska – Vels (Baku)
16.06. Italija – Švajcarska (Rim)
20.06. Vels – Italija (Rim)
20.06. Švajcarska – Turska (Baku)
