Kraj sedamdesetih i početak osamdesetih godina godina prošlog veka bili su ”zlatno doba” za poljski fudbal i reprezentaciju ove zemlje. Bili su tada Poljaci u vrhu svetskog fudbala, a svi još uvek pamte jednog Zbignjeva Bonjeka, Gžegoža Lata i Vladislava Žmudu. Imali su zatim jednu krizu, a sada su ponovo učesnici većine velikih takmičenja.
Teško će Poljaci u skorije vreme ponoviti treće mesto koje su osvajali na Mundijalima u Nemačkoj 1974. i Španiji 1982. godine. Malo je nedostajalo da u Španiji zaigraju i u finalu, ali su ih kasniji svetski šampioni Italijani dobili u polufinalu. Bila je to stvarno fantastična generacija, međutim, njenim silaskom sa scene došla je i kriza reprezentativnog fudbala.
Devedesetih ih nije bilo ni na jednom Mundijalu od tri igrana, a vratili su se tek 2002. u Japanu i Južnoj Koreji. Igrali su još i u Nemačkoj 2006. i na prošlom Svetskom prvenstvu u Rusiji. Rezultati su bili slabi, nisu prolazili grupu, a pre četiri godine u Rusiji su na kraju bili tek 25. Recimo još da su između dva treća mesta Poljaci imali i jednom peto, u Argentini 1978. godine.
Kvalifikacije su za Poljake bile relativno mirne, bar što se tiče takmičenja u grupi. Englezi su bili najjača reprezentacija, što su tokom kvalifikacija i potvrdili, a Poljska je osvojila drugo mesto ispred Mađarske, Albanije, Andore i San Marina. Morali su u baraž, a rival u polufinalu trebalo je da im bude Rusija. Međutim, posle početka rata u Ukrajini, Poljska je odbila da igra protiv Rusije, a nedugo zatim je FIFA donela odluku da se selekcija ”Zbornaja komande” isključi iz takmičenja, pa su Poljaci prošli bez borbe u finale.
Takva odluka svetske kuće fudbala dočekana je na nož u Češkoj i Švedskoj, zemljama koje su činile drugi polufinalni par baraža u ovoj grupu. Na kraju su morali da igraju jedni protiv drugih, a na megdan Poljskoj otišla je Švedska. Iskoristili su Poljaci prednost domaćeg terena u finalu baraža, pobedili Švedsku, i kada se sve sabere, na kraju dosta lako stigli do Katara.
Poljsku će u Kataru voditi Česlav Mihnijevič, bivši trener Legije iz Varšave sa kojom je osvojio titulu prošle godine. Inače, on je bio selektor mlade reprezentacije ove zemlje pune tri godine i imao je zapažene rezultate. Na raspolaganju Mihnijevič ima dobar tim, ali ne i spektakularan. I dalje sve zavisi od Roberta Levandovskog, najboljeg poljskog strelca i fudbalera već dugi niz godina. Popularni Leva je ovog leta zamenio dres Bajerna za onaj Barselonin i pitanje je kako će ta promena uticati na njega. S druge strane on više i nije u cvetu mladosti i pitanje je da li će uopšte biti deo tima na narednom Mundijalu. Međutim, Levandovski je dao 76 golova za reprezentaciju i to će teško neko dostići u budućnosti. Moramo pomenuti i Pjotra Zjelinskog, zatim odlične strelce Pjonteka i Milika, Šimanskog, Kaminskog, ali i odličnog golmana Vojčeka Šćešnog iz Juventusa.
