Urugvaj je zemlja sa najmanje stanovnika koja je svetski šampion u fudbalu. Drugi prvak sa najmanjim brojem žitelja je Argentina, koja ima skoro deset puta brojniju populaciju. Istina, Urugvajci su bili najbolji na dva svoja prva učešća, sredinom prošlog veka, ali su imali zapažene rezultate i u skorije vreme.
Čak 14 puta su Urugvajci igrali na Svetskim prvenstvima, dva puta su bili najbolji, a još tri puta igrali su u polufinalima. Trijumfovali su na prvom Svetskom prvenstvu 1930. godine, koji su sami i organizovali, dok su naredna dva, u Italiji i Francuskoj, odlučili da preskoče. Vratili su se posle Drugog svetskog rata u Brazilu 1950. i opet se popeli na najviši stepenik, pobedivši Brazil na krcatoj Marakani.
U narednih 70 godina nisu uspeli da se ponovo popnu na krov sveta, čak ni da igraju u finalu, ali su zato tri puta bili učesnici polufinala, 1954. u Švajcarskoj, 1970. u Meksiku i 2010. u Južnoj Africi. Sva tri puta završavali su kao četvrti. Urugvajci su bili sasvim solidni na prethodnom Mundijalu u Rusiji, tada je ova generacija bila u zenitu i navijači su se nadali da se mogu vratiti sa lovorom. Ipak, u četvrtfinalu ih je zaustavio budući svetski šampiona selekcija Francuske, a Urugvaj je zvanično bio peti.
Poznato je da su južnoameričke kvalifikacije teške, ali pomalo monotone. Sve zemlje su u jednoj grupi, igra se dvokružni bod sistem, a najbolje četiri idu na Mundijal, dok petoplasirana obezbeđuje baraž. Dva mesta uvek su rezervisana za Brazil i Argentinu, pa je dosta teško zauzeti jedno od dva preostala u konkurenciji Kolumbije, Čilea, Perua, Paragvaja i ostalih reprezentacija.
Ovog puta bili su i miljenici sreće, ”Urusi” su do plasmana došli pobedom nad Peruom u Montevideu u pretposlednjem kolu, a jedini strelac bio je Đorđijan De Arasketa. U tom meču, po opštem mišljenju, Peru je oštećen za nepriznat gol u sudijskoj nadoknadi. Na kraju je Urugvaj bio treći, i zajedno sa Brazilom, Argentinom i najprijatnijim iznenađenjem, selekcijom Ekvadora, izborio plasman na Mundijal.
”Uruse” je na Mundijal odveo selektor Dijego Alonso. On je pred kraj prošle godine zamenio legendarnog Oskara Tabareza koji je na klupi Urugvaja bio punih 15 godina. Prvi izbor za urugvajski Savez bio je Marselo Galjardo, ali je na kraju ”vruć krompir” otišao u ruke relativno mladog i neiskusnog stručnjaka. Biće ovo ”labudova pesma” za većinu standardnih reprezentativaca Urugvaja. Luis Suarez, Edinson Kavani i Diego Godin imaju više od 35 godina i teško je poverovati da ćemo ih gledati kroz četiri godine na Mundijalu, čak i da se Urugvaj opet plasira. Međutim, tada će u naponu snage biti Toreira, Betankur, Maksi Lopez ili Matijas Vesino.
