Odavno selekcija ”Neukrotivih lavova”, kako glasi nadimak kamerunskih fudbalera, nije senzacija na velikim takmičenjima. Oni su rekorderi u odnosu na sve afričke selekcije po broju nastupa na Mundijalima, a u Kataru će im biti sedmi put da igraju na Svetskom prvenstvu.
Prvo učešće dogodilo se u Španiji 1982. godine, okončali su ga u prvoj fazi, mada su otišli kući bez poraza. Ni tri remija, sa Poljskom, Peruom i kasnijim šampionom Italijom, nije bilo dovoljno da odu u nokaut fazu, i zbog manjeg broja postignutih golova su ispali, ali su osvojili srca ljubitelja fudbala širom sveta.
Osam godina kasnije, na Mundijalu u Italiji, Kamerun je igrao u četvrtfinalu. Bila je to sjajna generacija koja je na otvaranju Mundijala pobedila tadašnjeg vladajućeg šampiona Argentinu, kasnije u osmini finala eliminisala Kolumbiju, da bi ih tek Englezi zaustavili u četvrtfinalu posle produžetaka. Igrali su i na tri sledeća Svetska prvenstva, u SAD, Francuskoj i Japanu i Južnoj Koreji, ali nisu prolazili grupnu fazu. Preskočili su Nemačku 2006. ali su se vratili u Južnoj Africi i četiri godine kasnije u Brazilu. U Rusiji ih nije bilo i taj neuspeh je izazvao tektonske potrese u njihovom fudbalskom Savezu.
Malo je nedostajalo i da prvenstvo u Kataru gledaju na tv ekranima. Posle dobrih igara u grupi plasirali su se za baraž, a žreb im je dodelio za rivala selekciju Alžira. U prvoj utakmici Alžir je slavio u Duali golom Slimanija, i činilo se da će lako overiti plasman u Katar posle revanša na svom terenu. Međutim, pogodak Čupo-Motinga bio je dovoljan da Kamerun meč odvede u produžetke.
Dva gola je VAR poništio Alžiru, a u 118. minutu Tuba postiže gol i dovodi Alžir na prag ukupnog trijumfa. Dok su domaći navijači već proslavljali odlazak na Mundijal, Ekambi u 124. minutu, bukvalno u poslednjoj sekundi, postiže pogodak, verovatno najvažniji posle onih Rožea Mile u Italiji 1990. i odvodi ”Lavove” na Mundijal.
Te dve utakmice protiv Alžira Kamerunce je sa klupe predvodio Rigobert Song, bivši veliki as ove selekcije, ali i fudbaler Liverpula i Vest Hema. On je zamenio Antonija Konseisaoa koji je smenjen nakon neuspeha na Afričkom kupu nacija, čiji je domaćin bio Kamerun. Song je bio izričita želja predsednika Kameruna Pola Bije, a mora se priznati da je imao i mnogo sreće u baražu. Što se igračkog kadra tiče, kamerunski fudbaleri igraju u timovima širom sveta, ali ih je najviše u Evropi, i to u Francuskoj. Najpoznatija imena u ovom trenutku su, već pominjani, Ekambi iz Liona i Čupo-Moting iz Bajerna, ali su tu i Abubakar, Nžije, Anguisa i mnogi drugi, uglavnom fudbaleri u poznim igračkim godinama.
