Analiza nastupa Crvene zvezde i njenih igrača u Evroligi ove sezone!

Crvena zvezda
BELGRADE, SERBIA - JANUARY 02: Players of Crvena Zvezda after winning the 2019/2020 Turkish Airlines EuroLeague Regular Season Round 17 match between Crvena Zvezda mts Belgrade and FC Bayern Munich at Stark Arena Hall on January 2, 2020 in Belgrade, Serbia. (Photo by Srdjan Stevanovic/Getty Images)

U iščekivanju odluka povodom novonastalog stanja izazvanog pandemijom virusa “COVID-19”, analiziraćemo nastupe klubova iz ABA lige u Evropi. Đordi Bartomeu, direktor Evrolige, na sastanku sa predstavnicima svih timova, odlučio je da se takmičenja pod pokroviteljstvom Evrolige nastave, kada okolnosti to dozvole. Crvena zvezda ove sezone nastupa u najboljem evropskom klupskom takmičenju i opšti utisak je da su crveno beli mogli i bolje. U ovom tekstu ćemo se potruditi da analiziramo nastup Crvene zvezde u Evroligi ove sezone. Pokušaćemo da damo odgovore na neka pitanja, šta je tu bilo dobro, a šta loše u odabiru igrača i samoj igri crveno belih?! Nadamo se da ovo neće biti konačna analiza i da će se takmičenje nastaviti, što će nam doneti krajnje zaključke o kompletnom utisku Crvene zvezde u eliti.

Start sezone i roster koji je birao Milan Tomić.

Crveno beli su prošle sezone bili najbolji tim u ABA ligi i zasluženo su izborili nastup u Evroligi ove sezone. Pobedili su Partizan u polufinalu i Budućnost u finalu, a kasnije su postali i šampioni Srbije i na taj način su trijumfalno zaokružili sezonu 2018/2019. Leto nam je donelo zanimljivosti oko trejdova širom starog kontinenta. Ipak, ono što se radilo u crveno belom taboru je izazivalo najviše pažnje navijača sa ovih prostora. Uprava je najavljivala promene u igračkom kadru, bili su potrebni igrači koji će na evroligaškom nivou da naprave razliku. Redom su dolazili Derik Braun, Džejms Gist, Čarls Dženkins, Ognjen Kuzmić, Lorenco Braun, dok su u timu ostali Perperoglu i Beron kao takođe velika pojačanja. Tomić je imao ideju da popuni roster sa igračima koji nisu dovoljno prostora dobijali u svojim bivšim klubovima. Derik Barun je pauzirao čitavu sezonu zbog povrede kolena i od samog starta se postavljalo pitanje koliko on može. Kuzmić je imao saobraćajnu nesreću koja ga je odvojila od parketa do Nove godine, dok je Dženkins stigao na mesto gde je igrao najbolju košarku u svojoj karijeri, ali posle sezone u Himkiju gde je imao marginalnu ulogu. Gist je sa svojim dugogodišnjim iskustvom projektovan kao neko ko će predvoditi unutrašnju liniju crveno belih.

Kosarka Euroleague season 2019/2020 Crvena Zvezda v Asvel Villeubanne Ognjen Dobric (L) and Dejan Davidovac Beograd, 15.11.2019. foto: Srdjan Stevanovic/Starsportphoto ©

Sezona je počela loše u Evroligi za Crvenu zvezdu, u prvih deset kola samo tri pobede i čak sedam poraza. Posle tri kola Evrolige i nekih neočekivanih poraza u ABA ligi, Milan Tomić je napustio klupu Zvezde i kao privremena zamena Andrija Gavrilović je obavljao dužnosti šefa struke. Crveno beli su igrali sa velikim amplitudama na startu sezonu. Pobeđen je Fener u dvorani “Aleksandar Nikolić”, kao i Himki, ali su porazi bili poprilično ubedljivi. Nije strašno izgubiti od bogatijih i po imenima kvalitetnijih rivala, ali pristup igri je morao da bude bolji. Pre svega mislimo tu na novajlije. Derik Braun je pružao partije koje su daleko ispod nivoa njegovog stečenog renomea. Stoji da je dugo pauzirao, ali se po toj logici stvari, takvi igrači i ne dovode u tim koji želi da igra agresivno na obe strane parketa. To je prvi veliki promašaj struke i uprave. Spletom nesrećenih okolnosti, ispod svakog nivoa igrao je po povratku na parket i Ognjen Kuzmić. Vidno van forme i kondicije. Treći veliki problem bio je Filip Čović. Kao drugi plejmejker je imao najgori +/- koeficijent u svom timu, a u jednom trenutku i u celoj Evroligi. To je izazivalo negodovanje i kod navijača, jer su njegovo igranje povezivali sa Nebojšom Čovićem, koji je prvi čovek kluba. Bilo kako bilo, Crvenoj zvezdi je bio potreban trener i bitne promene u igračkom kadru kako bi izvukla sezonu do te mere da se bore za trofeje u ABA ligi i da bi ostavili što bolji utisak i u Evroligi.

Dolazak Šakote i nekoliko novih igrača, donosi svežinu i bolje dane za navijače Crvene zvezde.

Može se slobodno reći da je Andrija Gavrilović svoj deo posla odradio odlično. Kao privremeno rešenje na klupi, bez iskustva vođenja utakmica kao prvi trener. Posle velike pobede nad Žalgirisom u Kaunasu, na klupu crveno belih seo je Dragan Šakota. Povratnik na klupu i iskusni stručnjak je bio bez angažmana, odnosno bio je sportski direktor atinskog AEK-a. Dolaskom Šakote, očekivali su se brojni rezovi, do kojih je i došlo ubrzo. Dogovoren je raskid ugovora sa Derikom Braunom i Mohamedom Fajeom, a klub je nedugo zatim poslao Kuzmića i Čovića u svoju filijalu, FMP iz Železnika. Naravno, tu je samo reč o odlascima, a kada su dolasci u pitanju, Šakota je posegnuo za oprobanim receptima. Doveo je u klub igrače koji poznaju sistem igranja u Crvenoj zvezdi, ili lično njegovu filozofiju. Vladimir Štimac i Kevin Punter su pristigli u tim i ispostaviće se da je upravo ovaj dvojac bitno uticao na igru tima. Marko Jagodić Kuridža je popunio mesto odlaskom Brauna i Fajea, a znatno veću minutažu je dobio i mladi Boriša Simanić. Kao poslednje u nizu pojačanja stigao je Kalin Lukas, koji ima ulogu da kao drugi organizator igre održi ritam utakmice koji su nametnuli starteri. Šakota je kao trener imao i uspone i padove.

Na svom debiju je savladao Valensiju, potom i Armani u gostima. Usledila su dva poraza. Jedan neočkivani od Baskonije kod kuće i potpuno očekivani na strani od CSKA iz Moskve. Nakon toga sjajan period i četiri vezane pobede (Olimpijakos, Zenit, Bajern, Asvel). U toj seriji pobeda su posebno briljirali Štimac i Panter. I kada su svi mislili da je Zvezda uhvatila pravu formu i priključak za osam najboljih ekipa, usledio je ogroman pad. U narednih deset mečeva samo dve pobede i neverovatnih osam poraza. Pobeda nad Makabijem je zadnje što smo videli od Crvene zvezde u Evroligi pre ove pauze. Postoje i dalje kakve takve šanse za to osmo mesto, ali bi moralo mnogo stvari da se poklopi. Čak četiri gostovanja u poslednjih šest kola i jako težak zadatak.

Kevin Punter #00 – Od dolaska pokazao sjajne napadačke sposobnosti i doneo je ono što je bilo potrebno u datom trenutku. To su poeni iz situacija 1 na 1. Pamti se njegova trojka za pobedu protiv Asvela i nekoliko odličnih napadačkih bravura.

Lorenzo Brown #4 – Kada “dođe” na utakmicu, ubedljivo je najbolji igrač ovog tima. Mirnoća kojom rešava situacije je neverovatna, kao i kontrola lopte. Sama činjenica da su se već u toku sezone raspitivali brojni evroligaši za njegove usluge, dovoljno govori.

Startos Perperoglou #5 – Veći deo ove sezone je bio povređen. Na ovom malom uzorku koji imamo, jasno se vidi da nije zaboravio da igra košarku i da je Zvezda mnogo izgubila njegovim odsustvom. Hladnokrvan u šutu i odličan u igri na niskom postu protiv inferiornijih protivnika.

Dejan Davidovac #7 – Deluje da je Davidovac dobro koristio svoje šanse. Ono što mu nije išlo na ruku ove sezone, a i prethodnih, jeste nedefinisana uloga. Ne zna se koja je njegova pozicija. “Krpio” je na mestima od keca do četvorke kada je to bilo potrebno. Pametan igrač i sasvim sigurno budućnost ovog tima.

Branko Lazić #10 – Kapiten crveno belih. Deluje da kako njegova karijera odmiče stvari se razvijaju u suprotnom smeru. Stoji da je Lazić najbolje igrao u sistemu Dejana Radonjića, jer je tada njegova defanziva bila timski odlično ispraćena, što više nije slučaj. Međutim, vidan je napredak u njegovom šutu i znatno bolje partije je počeo da pruža po dolasku Šakote.

Billy Baron #12 – Pored Brauna najbolji igrač ove sezone. On radi odlično ono što se od njega očekuje. Dok je u igri konstantna je pretnja za protivničke odbrane i nikako se ne sme ispustiti iz vida. Imao je nekoliko briljantnih nastupa ove sezone, a najsvežiji je protiv Makabija kada je zatrpao koš “ponosa Izraela”.

Ognjen Dobrić #13 – Kao i Davidovac. Vidi se napredak, ali to nije i dalje dovoljno za neku veću minutažu i bitniju ulogu. Uvek je polemika oko igrača ovog tipa, da li je na vreme došao u ovako veliki klub, jer sada nema potrebnog prostora za dalje razvijanje njegove karijere?! Pouzdan šuter za tri poena kada ostane sam i to je to.

James Gist #15 – Gist je kao što smo napomenuli došao kao veliko pojačanje. Na početku sezone je i opravdao taj epitet, ali kako je vreme odmicalo, njegove partije su bile sve lošije. Došao je “do daha” kada ga je Šakota vratio na poziciju krilnog centra. U poznim je igračkim godinama i nije više za ovako dugačke sezone.

Kalin Lukas #16 – Za kratak vremenski period koliko je u crveno belom dresu ostavio je pozitivan utisak. To je ono što je trebalo timu i on svoju ulogu odrađuje pošteno.

Marko Jagodić-Kuridža #21 – Prijatno iznenađenje za sve. Odlična igra na obe strane parketa i vidljiva želja da se dokaže treneru i navijačima. Omela ga je sitna povreda, ali svaki nastup od dolaska je za prelaznu ocenu. Jedan od retkih igrača koji su baš sve iznenadili.

Charles Jenkins #22 – Povratnik u tim. Jako sporo otvaranje sezone i nedostatak energije po čemu je najprepoznatljiviji. Brzo se uklopio u sivilo ekipe i njegovo mesto nije bilo sigurno kada su se promene dešavale. Pokazao je reakciju na zadnjim mečevima i sačuvao svoju poziciju, bar do kraja ove sezone.

Boriša Simanić #28 – Uvek se priča o mladoj nadi, talentovanom igraču koji ima sve preduslove da postane ozbiljna “streč” četvorka. Boriša sada ima 22 godine i više se ne priča o mladom igraču, već o nekome ko treba da doprinosi u ozbiljnoj meri na evroligškom nivou. Vidi se da i dalje ima mnogo prostora za napredak.

Nikola Jovanović #32 – Nije imao mnogo prilike da nastupa ove sezone i može se reći da je ovo izgubljena godina u njegovoj košarkaškoj karijeri.

Michael Ojo #50 – Osporavali su ga mnogi da nije za Evroligu, ali Odžo je po našoj analizi odlično odrađivao svoj deo posla u skladu sa minutažom koju je dobijao. Sasvim pristojne partije i dominacija u reketu kada se igralo za njega.

Vladimir Štimac #91 – Iskusan igrač koji je doneo mnogo samim svojim dolaskom. Pun energije i znanja, uneo je sigurnost u reket Crvene zvezde. Dokazao se kao igrač koji može da odigra protiv svih timova u Evroligi na “dabl-dabl” nivou. Preko potreban timu i u pravom trenutku je ponovo obukao crveno beli dres.

Dragan Šakota – Učinio je koliko je mogao u datoj situaciji sa rosterom koji je imao. Pogodio je sa pojačanjima i ukoliko se nastavi sezona, sa punim pravom je njegov tim ponovo favorit za osvajanje ABA lige i KLS lige kasnije.

Hvala vam na izdvojenom vremenu i nadam se da vam se tekst dopao! U narednim danima još sličnih analiza!!! Ostanite kod kuće i uzdravlje!

Be the first to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published.


*


This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.