Nije nikakva tajna da je Belgija jedna od najjačih svetskih reprezentacija u ovom trenutku. To pokazuje i FIFA lista na kojoj je ova selekcija, već duže vreme, na prvom mestu. Ipak, bili su Belgijanci favoriti i u Rusiji, kao i na prethodnom EURU, ali nisu stizali ni do finala. Možda je Mundijal u Kataru poslednja prilika za ovu sjajnu generaciju da se okiti jednom velikom titulom.
Mundijal u Kataru je 14. na kome će učestvovati selekcija Belgije. Sve je krenulo 1930. godine na prvom Svetskom prvenstvu u Urugvaju, a ”zlatno doba” bilo je od 1982. do 2002. godine kada su nastupili na šest vezanih Mundijala, od Španije do takmičenja koje su zajednički organizovali Japan i Južna Koreja. U tom intervalu igrali su prvi put i u polufinalu, bilo je to u Meksiku 1986. kada su završili kao četvrti. Taj rezultat nadmašili su u Rusiji pre četiri godine, osvojivši treće mesto pobedom nad Englezima, ali ostaje žal za porazom od Francuza u polufinalu.
Odavno Belgijanci nemaju problema da se kvalifikuju na neko veliko takmičenje. Nije ni čudo, imaju sjajan tim i kvalifikacije prolaze kao od šale. Tako je bilo i kada je Katar u pitanju. Takmičili su se u Grupi E, a okončali su je sa 6 pobeda i dva remija, ostavivši iza sebe Vels, Češku, Estoniju i Belorusiju. Bili su izuzetno efikasni i postigli su čak 25 golova na tih osam kvalifikacionih utakmica, više od tri po meču.
Na klupi Belgije je i dalje Španac Roberto Martinez koji je stigao iz Evertona još 2016. godine. Doveo je Belgiju do trećeg mesta u Rusiji, ali su mnogi i takvim rezultatom bili razočarani jer su ”Crveni đavoli” ispraćeni na Mundijal pre četiri godine sa pokličem ”sad ili nikad!”. Novu priliku imaće u Kataru, a to je, najverovatnije, i poslednja šansa za ovu fantastičnu generaciju, sigurno najbolju u istoriji fudbala u ovoj zemlji. Nacionalni tim predvodi Kevin De Brujne, fudbaler Mančester Sitija i jedan od najboljih igrača na svetu. Tu je i Romelu Lukaku, najbolji strelac Belgije, koji nije imao dobru sezonu u Premijer ligi. Ne zaboravimo ni Edena Azara, koji se nije snašao u Realu, ali ni Batšuaija, Ketelarea, Fertongena, Tilemansa, Mertensa i ostale.
