Zvali su ga – NINDŽA

Životna i igračka priča Džona Starksa je istinska saga o američkom snu i putu od apsolutne anonimnosti do svetske slave. Od košarkasa koji nikad nije izabran na draftu, Starks je napornim radom i nevidjenom upornošću stekao status jednog od najuzbudljivijih i najatraktivnijih igrača koji su kročili NBA ligom devedesetih godina.

Košarkom se počeo baviti relativno kasno, tek u trećem razredu srednje škole, kada je izborio status prvotimca u ekipi Tulsa Central srednja škola. Nakon srednje škole naravno nastupa koledž, a za Džona je to bio jako trnovit i uzbudljiv period. Za 4 godine menja 4 univerziteta. Verovatno je to razlog zašto nije bio izabran na draftu 1988. godine. Ipak borac kakav jeste, kroz letnju ligu je uspeo izboriti angažman u NBA ekipi i to u Golden Stejt Voriorsima. Tada pakleno jaki Voriorsi su na njegovoj poziciji imali igračke veličine kao što su Kris Malin, Mič “The Rock” Ričmond, te je tako odigrao samo 36 utakmica i na kraju sezone dobija otkaz. Sledeću sezonu igra u “razvojnoj ligi” i prži protivnike za koje je ipak klasu iznad.

Letnji kamp Njujork Niksa ponudio je kao i svake godine strašnu konkurenciju igrača koji traže svoje mesto na NBA parketima i samo najspremniji i najuporniji prođu rigoroznu kontrolu i selekciju, te tako dobiju priliku da odigraju nekoliko susreta sa igračima koji su već u ligi. Takve igrače zovu “practice players” (igraci za treninge) i većina njih ne uspeju da se izbore za NBA angažman. Slična sudbina bila je namenjena i našem junaku iz ove price Džonu Starksu, koji je kada je to doznao, odlučio da ode u velikom stilu. Na jednom od mečeva je odlučio da tako zakuca preko Peta Juinga. Kada Starki nešto odluči on to i ostvari. Zakucao je velikog Peta sa sve košem, međutim prilikom te egzibicije Džon lomi skočni zglob! Pravila NBA lige su jasna po pitanju povređenih igrača , što znaci da nemaju pravo da otpuste takvog igrača i Starks ostaje u Niksima. 

Dolazak legendarnog trenera Peta Rajlija u Medison Skver Garden je bio prekretnica u Starksovoj karijeri. Starki je bio igrač po ukusu Rajlija , bek-šuter koji je spreman na sve zadatke,kako ofanzivne tako i defanzivne. Bio je spreman da grize u odbrani ,a u napadu je imao “onu stvar” da uzima odlučujuce šuteve. Niksi su tada igrali tvrdu, uličnu košarku gde su uz neizostavnog Juinga imali još dvojicu trokrilnih šifonjera sa imenima Čarls Oukli i Entoni Mejson. Dovoljan razlog da ih svi izbegavaju u širokom krugu. Starksu je namenjena uloga šestog igrača, koju je iskoristio maksimalno. Ulazeći sa klupe postizao je nešto manje od 14 poena po meču, a specijalitet su mu bili šutevi za tri poena. Na terenu je svakog meča pružao maksimum, neprestanom vikom podsticao saigrace a “trash talkingom” ubijao protivnike u pojam. Kao nagradu za sjajnu sezonu 1991/1992. stiže poziv na Ol-Star  i takmičenje za najboljeg zakucavača. Tada i dobija nadimak  “Nindža”. U sledeću sezonu ulazi spremniji nego ikad, a minutazu na početku deli sa još dvojicom igrača. Ipak je Starki startovao većinu utakmica te sezone te uz Juinga, Mejsona, Ouklija i K. Smita Niksi su više ličili na NFL defanzivnu liniju nego na NBA tim. Te sezone Niksi su najbolja ekipa na istoku sa skorom 60-22 i idu sve do samog finala konferencije gde ih zaustavljaju u to vreme neprevaziđeni Bulsi sa Džordanom i Pipenom (4-2). 

Sezona 1995/1996. je trebala da bude najbolja u Starksovoj karijeri, međutim desilo se nešto potpuno suprotno i neočekivano. Odigrao je najgoru sezonu u dresu Niksa, a u plejofu su ponovo izbačeni od Bulsa. Sledeće sezone Niksi dovode paklenog šutera iz Detroita Alana Hjustona i mesto Starksa u startnoj postavi je bilo ugroženo. Sada su svi msili da će Džon zapasti u veliku krizu, ali ponovo se desilo nešto neočekivano. Starki shvata svoju ulogu u timu, podređuje se interesima ekipe i beleži sjajne brojke i sjajnu sezonu kruniše nagradom za “Najboljeg šestog igrača lige”.

Poslednja sezona u dresu Niksa 1997/1998. je bila tiha. Džon nije mogao da se pomiri sa činjenicom da ga je Alan Hjuston izbacio iz stratne petorke i ne pruža ni upola dobre partije kao nekad. Njujork odlučuje da ga trejduje i salju ga u Golden Stejt u zamenu za Latrela Sprivela. Nakon solidne sezone u Voriorsima, poslat je u Bulse, te kasnije u Jutu Džez. Tu je u sezoni 2000/2001. završio svoju profesionalnu karijeru. Starks možda nije najtalentovaniji igrač devedestih godina , ali ono što je sigurno je da je jedan od najpoznatijih. Imao je sjanje statistike, a ako znamo da nije ni draftovan onda je to još fascinantnije. Vodio je Nikse zajedno sa Juingom do velikih uspeha u regularnom i plejof delu sezone, ali nažalost nikad do kraja i NBA prstena. Mnogim saigracima je bio omiljen, a jedan od njih je i Patrik Juing. Na košarkaške terene širom lige je unosio neverovatnu energiju i borbenost, i nikad nije skrivao svoje emocije bio srećan ili tužan. Ako ga pitate ko je njegov idol reći će da je to  “DR. J” . Njegova popularnost je tolika da u rodnom gradu Tulsi, postoji njegov dan! “John Starks Day” je svakog 12. Juna.