Tačno godinu dana čekali smo na Evropsko prvenstvo u fudbalu. Pandemija koronavirusa promenila je svet, a EURO odložila za ovo leto. U pitanju je 16. okupljanje najboljih kontinentalnih reprezentacija, koje se ovog puta organizuje na drugačiji način. Do sada je jedna zemlja bila domaćin EP-a, a nekoliko puta su dve države zajednički organizovale ovo takmičenje. Ovo prvenstvo igra se u deset država, na 11 stadiona. Gradovi domaćini su Amsterdam, Baku, Bukurešt, Budimpešta, Kopenhagen, Glazgov, Minhen, London, Rim, Sevilja i Sankt Peterburg. Trebalo je, po prvobitnom planu, da se igra i u Bilbaou i Dablinu, ali su ovi gradovi naknadno odustali. Novost je i način kvalifikovanja na EURO. Pored standardnih kvalifikacija, mesto među 24 najbolje ekipe u Evropi obezbedile su i četiri reprezentacije kroz Ligu nacija. Radi se o selekcijama koje nisu ranije uspele da izbore plasman na EURO, a bile su uspešne u svojim konferencijama novoformiranog takmičenja. Mada su mnogi sumnjali, predsednik UEFA Aleksandar Čeferin bio je u pravu, prvenstvo će se igrati pred navijačima! Stadioni neće biti puni, jedino će Budimpešta dozvoliti maksimalan kapacitet, Sankt Peterburg i Baku će prodavati 50% karata, dok će ostali stadioni biti popunjeni od 25%-35% kapaciteta. Naravno, na svima će se primenjivati strogi kriterijumi zaštite. EURO počinje 11. juna utakmicom Italija – Turska na ”Olimpiku” u Rimu, a finalni meč je zakazan za 11. jul i igraće se na londonskom ”Vembliju”.
Očekivanja:
Kada je u nekoj grupi najbolja svetska reprezentacija, po FIFA koeficijentu, morate je proglasiti za favorita, ne samo te grupe. To je slučaj sa Belgijom, trećeplasiranom selekcijom sa prethodnom Mundijala. Mnogi tvrde da je vreme da ”Crveni đavoli” napokon podignu neki pehar, a imaju sve preduslove za to. Za drugo mesto trebalo bi da se bore Rusija i Danska, mada je za očekivati da obe prođu dalje, pošto će i četiri trećeplasirane selekcije u nokaut fazu. ”Zbornaja komanda” i Danci imaju još jedan razlog za optimizam. Rusi će igrati dve, a ”vikinzi” sve tri utakmice u grupi kao domaćini. Gledano tako, Danci su u prednosti pošto će ugostiti Rusiju u Kopenhagenu. Šta reći o selekciji Finske? Reprezentacija ”zemlje 1000 jezera” po prvi put se plasirala na neko veliko takmičenje, ne računajući Olimpijske igre. Apsolutno su zaslužili da budu deo jednog ovakvog događaja, ali ne smeju da imaju nerealna očekivanja. Svaki bod koji osvoje biće mali podvig.
Najveći aduti:
Najvažnija vest za Belgiju je upravo stigla, Kevin De Brujne će igrati na EP! Sjajni vezista se povredio u finalu Lige šampiona, doživeo je prelom nosa, ali su lekari uradili svoj deo posla i osposobil ga takmičenje. Možda ga ne bude u prvoj utakmici, ali ćemo ga sigurno gledati. Teško je nabrojati sve adute Belgije na Evropskom prvenstvu. Uglavnom je to ekipa koja je bila u Rusiji, sada iskusnija za jedan ciklus, a mnogi su odigrali odlične sezone, poput Romelu Lukakua, najboljeg napadača tima. U odnosu na Mundijal u slabijoj formi je Eden Azar, ali to ne znači da fudbaler Reala neće zablistati na EP. Od golmana Kurtoe, pa do špica napada, Belgija nema slabo mesto, već ima najmanje dva fantastična igrača na svakoj poziciji. Danska ima titulu sa EP-a 1992. godine, kada su zamenili Jugoslaviju i popeli se na tron u Švedskoj. Ambicije su im da prođu u nokaut fazu, pa šta bude kasnije. Imaju mnogo aduta, od golmana Šmajhela, preko Simona Kjaera, pa do Kristijana Eriksena. Nećemo zaboraviti ni ubitačan napad koji predvode Poulsen i Bratvajt. Rusi su iskoristili domaćinstvo na Svetskom prvenstvu i na velika vrata se vratili u fudbalski vrh. Od tada pitanje plasmana na neko takmičenje ne dolazi u obzir, a više i ne razmišljaju samo o prolasku grupe. Imaju i oni svoje zvezde, tu pre svih mislimo na Golovina, Mirančuka i iskusnog Dzjubu, ali su pre svega snažan kolektiv. Kada pominjemo Fince, svi odmah pomisle na Temu Pukija, posle Jarija Litmanena, najvećoj fudbalskoj zvezdi ove zemlje. Međutim, dobri poznavaoci prilika u fudbalu odavno znaju za golmana Hradeckog, Glena Kamaru, Fredeika Jensena, Joela Pohjanpala. Finci igraju u prvenstvima širom planete, a nekako su najviše vezani za Nemačku i Englesku.
Selektori:
Španac Roberto Martinez i dalje vodi Belgiju. Nije lako biti predvodnik selekcije sa toliko zvezda i, logično, mnogo sujete. Zanimljivo je da Martinez nikad nije radio u Španiji, već je kao trener vodio samo engleske klubove. Od 2016. godine je selektor Belgije, sa kojom je došao do prvog mesta na rang-listi FIFA. ”Vikinzi” imaju mladog selektora, on se zove Kasper Julmand i od 2019. godine je na čelu reprezentacije. Pre toga je bio trener danskog ligaša Nordsjelanda. Još uvek nije bio na velikom takmičenju, za razliku od danskih fudbalera, i postavlja se pitanje kako će se snaći u, eventualno, mečevima na ispadanje. Do sada je nacionalni tim vodio samo u kvalifikacijama i Ligi nacija, a u tom takmičenju ostvario je i najveći trijumf, Danska je pobedila Englesku na ”Vembliju”. Stanislav Čerčesov je poznato ime, ali i lice. Ako ste se pitali otkud toliko discipline u igri ”baćuški”, sad znate. Veliki je njegov uticaj u fudbalu u Rusiji, pa kada se pokrenula priča o njegovoj smeni nakon debakla u Beogradu, sve je ostalo samo na priči. Nije imao sreće da na Mundijalu ode u polufinale, Rusi su poraženi od Hrvatske na penale, a ko zna šta bi bilo da su bili među četiri najbolje ekipe. Na kraju, najmanje poznat je izbornik Finske, što je i logično. Zove se Marku Kanreva, ali se radi o stvarno iskusnom treneru. Dugo je bio trener mlade reprezentacije ”zemlje 1000 jezera”, a od 2011. godine postaje asistent u A selekciji, koju preuzima pet godina kasnije od Mike Laurakinena. Odličan je psiholog i to je jedan od razloga zašto su fudbaleri Finske nadmašili svoje objektivne mogućnosti.
Raspored utakmica:
12.06. Danska – Finska (Kopenhagen)
12.06. Rusija – Belgija (Sankt Peterburg)
16.06. Finska – Rusija (Sankt Peterburg)
17.06. Danska – Belgija (Kopenhagen)
21.06. Finska – Belgija (Sankt Peterburg)
21.06. Danska – Rusija (Kopenhagen)
