Ne postoji period u modernoj istoriji koji izmami više osmeha i setnog sećanja od devedesetih godina. To je period detinjstva i odrastanja mnogih od nas, pa tako svi rado pričamo o tome. Ako mene pitate, devedesete su najbolji period u istoriji čovečanstva. Najbolja muzika, legendarni filmovi i početak ere video igrica. Nas odavno ne računam u civilaziju i svet, zato što smo mi u ovom periodu kada je svet napredovao vrtoglavom brzinom, propadali i išli 200 koraka unazad. Međutim, tema koja mene zanima nema veze sa tim te neću više pisati o tome. U svakom dobu sporta kažu veliki znalci postoji zlatan period.
Period kada su najveće zvezde igrale i kada je svaka utakmica bila priča za sebe. Moje skromno misljenje je da je u košarci to upravo period devedesetih. Činjenica je da je u tom periodu prodefilovalo mnogo igrača. Ostavili su dubok trag upravo u devedesetim , ili u ovom periodu pripremali pozornicu za sledeći milenijum. Ne mogu da se oduzmem utisku da koliko god bila liga zlatna, prepuna talentovanih igrača i velikih ljudi, sve je prošlo u znaku jednog čoveka. Jednog grada. Jedne dinastije.
Prvi na listi je i najbolji svih vremena. Bog nam je 1963. godine poslao Majkl Džordana. Majkl je jedan od onih ljudi koji jednostavno nerviraju koliko su uporni i koliko tvrdoglavo ne posustaju. Odrastao je igrajući košarku i bejzbol i stalno vodio borbe kako sa stvarnim tako i sa zamišljenim protivnicima. Sve je to činio kako bi svoju igru podigao na sledeći nivo. Tako je svaki dan do besvesti trenirao i šutirao, dok nije pobedio njegovog najvećeg protivnika. Brata Lerija. Majkl tvrdi da je onog trenutka kada je pobedio Larija na basketu,shvatio da može pokoriti svet. Sledeća velika prepreka je bila srednja skola i genijalni potez tadašnjeg trenera koji nije uvrstio Majkla u tim. Neke bi to slomilo, a njega je samo dodatno nateralo na tvrdoglav rad i predanost igri. Zatim na Severnoj Karolini takođe biva osporavan njegov talenat i igra, te nije startovao na poziciji beka.
Na koledžu krece magija i ono što svi pamtimo kao početak vladavine ovog čoveka. Njegovim skok šutom sa poludistance Severna Karolina osvaja NCAA titulu. Opet na NBA draftu 1985. nije Majkl bio u centru pažnje. Nije bio prvi pik, vec treći! Ponovo motiv za dokazivanje i ono čuveno njegovo ” proving doubters wrong”. O njegovoj NBA karijeri svaki fan će vam ispričati sve od prvog do poslednjeg detalja. Dovoljno je reći da je osvojio šest prstenova. šest MVP finala. Deset puta najbolji strelac lige. Pet puta najkorisniji igrac lige. Tri puta najbolji kradljivac lige. Jednom najbolji defanzivni igrač. Ruki godine. Četrnaest puta Ol-Star. Olimpijski šampion iz 1992. godine. Nije loše za momka koji nije bio dovoljno dobar za srednjoškolsi tim i za treći pik na draftu. Impozantna je lista igrača koji su ostali bez prstena zbog ovog čoveka. Jedini nadimak koji može stati uz Majkla je “HIS ROYAL AIRNESS”!!!
Be the first to comment