Derbi dana: Crvena zvezda – Partizan: Valjak mora kao amfibija da bi prošao sve zamke ”Marakane”

Prvi večiti derbi u sezoni ne dolazi u najboljem momentu ni za jedne ni za druge. Partiazn je podbacio na početku sezone, dok je Zvezda maksimlna u prvenstvu, ali se dosta obrukala u Evropi. Ipak, derbi je derbi, pa čak i kad dolazi uz ovakve činjenice. Za razliku od prethodnih sezone, sada se prvi igra na stadionu Rajko Mitić, što znači da će aktuelni šampiona biti domaćin. Početak je zakazan za nedelju u 19 časova.

Crvena zvezda: Da nije Lige konferencija bilo bi ovo dugo, dosadno putovanje.

Ponov o su crveno-beli tokom leta sve karte bacili na plasman u Ligu šampiona i ponovo, kao i prošle godine, nisu stigli do zamišljenog cilja. Ove su čak napravili i korak nazad, jer nisu uspeli da se plasiraju ni u Lig Evrope, već su, zahvaljujući eliminaciji severnoirskog Larna, završili u trećem po jačini evropskom takmičenju, prvi put.

A činilo se, posle dominantnih partija sa Larnom, da će se od jeseni tresti mušema na ”Marakani”. Očigledno je prvak Severne Irske bio preslab da bi bio pravi reper, pa je Zvezda udarila u zid već kod naredne prepreke i dvomeča sa prvakom Izraela Hapoel Ber Ševom. Ni to što su Izraelci kao domaćini igrali u Mađarskoj, ni to što su gotovo celo drugo poluvreme igrali s igračem manje, nije pomoglo Crvenoj zvezdi da izbegne poraz. Minimalan, ali poraz. Možda su milsili da će Izraelci lako pasti u grotlu ”Marakane”, ali su pokzali da su od trvđeg materijala i u dobrom delu revanša držali katedru u Ljutice Bogdana. Novi poraz izazvao je tektonske potrese i ostavku je podneo trener Dejan Stanković.

Rukovodstvo je reagovalo ekspresno i angažovan je Španac Albert Rijera, davnašnja želja čelnika Zvezde, samo se on prošle godine odlučio da ode u Ajntraht iz Frankfurta, kad je odlazio iz Celja. U Nemačkoj nije bio ni približno uspešan kao u Sloveniji, pa je ponuda iz Beograda prihvaćena. Početak je bio bajkovit, u prvom meču poslednjeg kola kvalifikacija za Ligu Evrope pobeđena je Viktorija iz Plzenja sa 3:0 i Zvezda je jednom nogom bila u drugoj evropskoj ligi. Tada se uprava odlučila da proda oba beka, računajući da je stvar gotova, otišli su Seol i Tinkizjan, a zamene nisu dovedene, bar ne odmah. Česi su tvrdi, nisu odustajali i pobedili su u revanšu sa 5:1, posle produžetaka. Nema opravdanja ni u tome što su im dosuđena tri penala i što je treći bio u poslednjim sekundama nadoknade, a ni to što je Bukari, zbog sopstvene gluposti, dobio crveni karton. Zvezda mora u treći evropski rang.

U Super ligi Srbije šampion je dobio svih pet utakmica, koliko je odigrao, pa je i sa dve utakmice manje na prvom mestu na tabeli. Isti broj bodova ima i Vojvodina, samo iz 7 mečeva. Osim duela sa Novosađanima, i to možda samo u prvih 45 minuta, Zvezda nije imala nikakvih problema da stigne do pobede u ostala četiri meča. Nijednom nisu blistali, ali su igrali taman toliko da zabeleže pobedu. Rijera je te utakmice koristio da šansu da igračima koji su bili u drugom planu i retko se nalazili u startnoj postavi, a često ih nije bio ni na klupi. Zvezda ima previše igrača za domaća takmičenja, pa čak i za Ligu konferencija, u kojoj će se, u ligaškom delu, igrati dve utakmice manje nego u ostala dva kupa.

Koliko god novih lica stiže i bude stižalo u Ljutice Bogdana, opet je kapiten Mirko Ivanić najbolji. Nikad nije podbacio ni Aleksandar Katai, koji igra dosta manje, ali je zato iskusni Marko Arnautović van forme i navukao je austrijski reprezentativac bes navijača, pre svega zbog ogromne plate, ali i malog učinka. Od stranaca odličnuocenu zaslužuje golman Mateus, solidan je Elšnik, dok ostali mogu mnogo bolje. Da ne zaboravimo Krunića, jednog od glavnih šrafova ove Zvezde.

Zvezda je veliki favorit pred ovaj meč, kvalitetnija je, igra pred svjojim navijačima, a naosvajala se trofeja u prethodnoj deceniji, tačnije uzela ih je sve, pa nema neki veliki pritisak na plećima. Pritisak će stići sa tribina, jer navijači ne bi oprostili izostanak trijumfa, a neki ne bi prihvatili ni minimalnu pobedu u ovakvoj konstelaciji snaga.

Partizan: Utisak je popravljen, ali se od toga ne živi

Početak prvenstva nije mogao biti gori za Partizan. Okliznuli su se već u prvom kolu protiv novajlije Zemuna i to tako što su gol primili u bukvalno poslednjoj sekundi sudijske nadoknade. Već tada su kola krenula nizbrdo, a tesan trijumf u Šapcu nije mnogo popravio stvari. IMT je slavio u Humskoj i ogolio sve probleme, a ceo plen iz Beograda odneo je i kragujevački Radnički. Završni udarac, činilo se, crno-belima je zadala lučanska Mladost, pa je Partizan u prvih pet mečeva upisao tri poraza, najgori start Valjka u prvenstvu.

Za to vreme u Evropi su sigurno putovali do plej-ofa. Luksemburški UNA Strasen nije bio dostojan rival, a slično je bilo i sa dosta jačim kazahstanskim Tobolom. Kada su svi pomislili eto evropske jeseni, opet se isprečio zli žreb, pa je Partizan, iako nosilac, za rivala dobio najnepoželjniji tim iz slabijeg šešira, španski Hetafe, sedmoplasiranu ekipu La Lige. Kada su crno-bele svi otpisali, oni su u predgrađu Madrida odigrali dobro, imali 1:1 i igrača više na pet minuta pre kraja, a lako su mogli da vode sa golom ili dva razlike. Svoje šanse nisu iskoristili ali su omogući upornom domaćinu da iskoristi svoje, i to dve. U poslednjih 5 minuta Hetafe je dva puta savladao Miloševića i, ispostaviće se, stekao ključnu prednost. U revanšu je Partizan, ruku na srce, zablistao. Igrali su crno-beli sjajno, valjda motivisani proglasom navijača koji su kategorički odbili ostavke rukovodstva i, posebno, trenera Saše Ilića i pružili im maksimalnu podršku. Malo je nedostajalo da Partizan napravi čudo i izbaci španski tim. Dva puta su vodili crno-beli ali dodva gola razlike nisu stigli, na kraju samo pirova pobeda od 2:1, strelci Že i Kojzek, dvojac napadača dovedenih ovog leta.

Partizan je morao da prodaje i pre i posle Hetafea. Kasa je konstanto prazna, ali je ovog leta solidno popunjena prodajama Dragovića Rendžersu, Ugrešica PAOK-u, i nedavno Roganovića Genku. Malo toga ostalo je od ”partizanovih beba” od prethodnog leta, pošto su ranije već otišli Milošević i Kostić. Mora se tako, para od UEFA je malo u poslednje četiri godine, a tim se pokušava ojačati novim igračima. Od onih pristiglih između dva prvenstva standardni su dvojica pomenutih napadača, ali i vezista Baba, koji je malo kasnije došao. Najnovije akvizicije su Čumić i Miladinović, a oni su, posebno ovaj drugi, već ostavili odličan utisak. Pre neki dan stigao je i Brazilac iz Santa Klare Sidnej Lima, koji bi trebalo da pojača poroznu zadnju liniju. Možda stigne još jedan bek, i to bi, verovatno bilo to. Za dva fronta, prvenstvo i kup, i više nego dovoljno.

Da ne zaboravimo da Partizan u večiti derbi ulazi posle pobede nad OFK Beogradom, što može da bude važno na psihološkom planu, a druga prednost crno-belih je to što Saša Ilić, mada prvi put kao trener vodi tim na derbiju, zna kakva je ovo svetkovina fudbala u Srbiji, dok je to za Rijeru ”špansko selo”. Mada verujemo da zna mnogo španskih sela. Da će Partizanu bili lako na Rajku Mitiću, neće, ali su oni u situaciji da nemaju šta da izgube, skoro da su prežaljeni pred ovaj okršaj.

Naš predlog:

Gledajući kvote pitaće se neko zašto se uopšte igra: Nikada jedan od timova nije bio tako potcenjen od strane kladionica. U kladionici Bet365 jedinica se plaća kvotom 1.33, za nerešeno je 5.50, a za pobedu Partizana čak 7.00.

Ipak, ima Partizan potencijal u napadu i fudbalere, poput Dembe Seka i Nikole Čumića, koji umeju da koriste prostor, pa verujemo da će i gosti postići gol. Zato je prvi predlog igra GG sa kvotom 1.50 u kladionici Bet365.

Naravno da je to niska kvota, pa je možete uvećati kombinacijom duple šanse i igre gol-gol, pa se za 1x,GG dobija kvota 1.95. Zanimljiva je i igra GG u drugom poluvremenu, pa ako odigrate GG2dp dobijate koeficijent 2.50 u kladionici Bet365.