Meksiko je jedna od reprezentacija koja je gotovo konstanta na Svetskim prvenstvima. Čak 17 učešća na završnicama ima ova selekcija, a nisu igrali samo na pet Mundijala. Dva puta su bili domaćini najveće svetske fudbalske smotre, 1970. godine i 1986. kada su preuzeli domaćinstvo od Kolumbije koja je odustala. Kroz četiri godine ponovo će se u Meksiku igrati mečevi Svetskog prvenstva, ali će tada domaćini biti zajedno sa Sjedinjenim Američkim Državama i Kanadom.
I pored stalnog igranja u završnicama, Meksiko nema nekih ozbiljnijih rezultata na Mundijalima. Najveći uspeh je šesto mesto 1970. i 1986. oba puta na domaćem terenu. Igranje u Kataru biće osmo uzastopno za ”Sombrerose”, a na svih sedam pre Katara prolazili su grupu. Nažalost, to je i bilo sve od njih, pošto su zastajali već na prvoj prepreci u nokaut fazi.
Očigledno da eliminacioni mečevi ne odgovaraju Meksikancima, osim kada sa tribina imaju vetar u leđa, odnosno kada igraju na svom terenu pred sto hiljada svojih navijača. U Rusiji su prošli tešku grupu, dalje su otišli oni i Šveđani, a kući su se vratili fudbaleri Južne Koreje i, tada aktuelnog svetskog šampiona, Nemačke. U prva dva kola su pobedili Nemačku i Južnu Koreju, a zatim izgubili od Švedske, kada su već obezbedili nokaut fazu. Taj poraz ih je ostavio na drugom mestu pa su u osmini finala morali da igraju protiv Brazila. Ti dueli sa ”Kariokama” uglavnom se loše završavaju po njih, a tako je bilo i u Rusiji. Brazil je slavio sa 2:0 i to je bio kraj za jednu odličnu generaciju meksičkih fudbalera.
Kvalifikacije u KONKAKAF zoni nisu predstavljale veliki problem za Meksiko u prethodnim ciklusima. Nekako su poslednje bile najtraumatičnije, pošto su plasman, zajedno sa SAD-om, obezbedili tek u poslednjem kolu. Ranije je to isto učinila i Kanada. U poslednjem kolu Meksiko je dočekao El Salvador na legendarnom ”Asteka” stadionu i slavio sa 2:0, golovima Antune i Himeneza. Na kraju su Kanada i Meksiko sakupili isti broj bodova, po 28, SAD i Kostarika su imali po 25, ali je u baraž morala Kostarika zbog slabije gol razlike.
Argentinac Herardo Martino postao je selektor Meksika još 2019. godine, posle Mundijala u Rusiji. On je treći ”Gaučos” na klupi ”Sombrerosa” posle Luisa Menotija i Rikarda La Volpea. On je zamenio Kolumbijca Huana Karlosa Osorija, a pred njega je postavljen zadatak da nacionalni tim napokon prođe jedno kolo eliminacione faze i tako po treći put igra u četvrtfinalu Mundijala, po prvi put van Meksika. U tom poslu naviše pomoći očekuje od Raula Himeneza iz Vulverhemptona, Hektora Erere iz Atletika, Hezusa Korone, fudbalera Sevilje, Irvinga Lozana iz Napolija i Alvareza iz Ajaksa. Tim je relativno mlad, malo je igrača koji su navršili 30 godina i njegov zenit očekuje se kroz četiri godine kada Meksiko ponovo, po treći put, bude organizator Mundijala.
