Vreme neumitno prolazi, a ovo stanje povodom virusa “korona” nikako da se stabilizuje. Svakog dana očekujemo neke informacije koje će nas ohrabriti, ali do sada to nije slučaj. Tek kada se pandemija okonča, može da se razgovara o sportu, a to nije nešto što ćemo u skorije vreme gledati. Ono što možemo da uradimo, jeste da napravimo presek dosadašnje sezone i vidimo šta je to što je bilo dobro ili loše u nastupima timova sa ovih prostora. Danas ćemo analizirati igre košarkaškog kluba Partizan u Evrokupu i ABA ligi. Mnogo je toga bilo dobrog za crno bele ove sezone, a mi ćemo se kroz nekoliko pasusa prisetiti dešavanja od početka sezone i na kraju teksta ćemo analizirati svakog igrača posebno, odnosno njihov doprinos kada je igra crno belih u pitanju.
Trinkijeri je ostao na klupi Partizana i već tokom leta je imao viziju kakav roster želi na raspolaganju.
Andrea Trinkijeri je stigao u Partizan u toku sezone 2018/2019 i odmah po njegovom dolasku su usledile promene u sastavu. Uspeo je da osvoji Kup Radivoja Koraća, ali nije mogao preko Crvene zvezde u polufinalu ABA lige. Leto nakon toga je donelo brojne spekulacije. Pominjala su se brojna pojačanja, kontakti koje Andrea ima sa svojim nekadašnjim igračima i slično. Skautirani su brojni stranci, kao i domaći igrači. Pričalo se dugo o dolasku Dragana Milosavljevića, nekadašnjeg kapitena Partizana, ali je to sve palo u vodu kada je on produžio ugovor sa Unikahom. A onda su polako počela da pristužu pojačanja. Tačno se znalo koje su pozicije deficitarne u timu i na čemu će Trinkijeri najviše insistirati. Kori Volden je stigao kao prva opcija na poziciji organizatora igre, a kao njegova zamena, crno beli dres je ponovo zadužio Nemanja Gordić. Rašon Tomas i Vil Mozli su pojačali centarsku liniju, dok je Žanis Pejners doveden kao opcija na krilu. Kasnije u toku sezone se tražiilo još jedno pojačanje na toj poziciji, pa je Redži Reding stigao u crno belu familiju. Delovalo je da je Partizanu potrebno pojačanje u reketu, pa je taj prostor upotpunio Artjom Parahovski. Kada se na ove igrače dodaju Jaramaz, Zagorac, Janković, Veličković i Pejdž, dobije se jedan sasvim korektan i dubok roster. Trinkijeri je od početka sezone isticao da tačno zna šta želi od svog tima.
Furiozan start sezone, prvi trofej i oreol nepobedivosti u Evrokupu.
Na početku sezone je usledio Superkup ABA lige, koji se sada već standardno održava u nekom od gradova. Sada je izbor pao na Zagreb i “Draženov dom”. Partizan je pobedama protiv Mege, Primorske i Cedevita Olimpije osvojio Superkup i tako najavio jednu dobru sezonu. U ABA ligi je krenulo promenljivo, ređale su se pobede, ali i porazi. Međutim, akcenat je sasvim sigurno stavljen na Evrokup. Pet uzastopnih trijumfa na startu ovog takmičenja su odvojila Partizan kao jedini klub koji nije zabeležio poraz. Usledio je loš meč protiv Venecije u “Štark areni” i crno beli su prvu fazu završili sa učinkom 7-3. Ono što se već tada moglo videti jeste ozbiljna disciplina i organizacija u igri. Volden je nešto sporije otvorio sezonu, iako je došao sa epitetom MVP izraelske lige. To se i nije toliko primećivalo, jer je Nemanja Gordić igrao “kao sat”. Rašon Tomas je igrao dobro na obe strane parketa, dok se već tada videlo da je Vilijam Mozli pun pogodak i da donosi taj “X” faktor u igru crno belih. Sjajne blokade, preuzimanja i “aleey up” zakucavanja u saradnji sa svojim bekovima. To je ono što navijači vole i što svaki trener želi da ima u svom timu. Parahovski se nije najbolje snašao, ali ruku na srce i nije imao potrebnu minutažu. Zaboravili smo da pomenemo i Stefana Birčevića koji je došao kao “back up” opcija Rašonu Tomasu. Trinkijeri je forsirao igru u tranziciji i čvrstu odbranu iz koje bi ta tranzicija i trebala da krene. Bekovi su od samog starta sezone igrali jako agresivnu odbranu na igraču sa loptom i može se slobodno reći da je Partizan odigrao skoro perfektno u tom delu godine.
TOP16 faza Evrokupa i borba za prvo mesto u regularnom delu ABA lige.
Ono što su svi sa nestrpljenjem očekivali je top16 faza Evrokupa. Partizan je dobio jaku konkurenciju i bilo je potrebno izboriti se za prva dva mesta, kako bi se evropska priča nastavila. Doveden je i Džejms Mekadu kao pojačanje umesto Parahovskog. Trento, Darušafaka, Virtus iz Bolonje i Partizan, tako je izgledala grupa E. Prva utakmica i odmah derbi. Bivši proslavljeni igrač Partizana, Aleksandar Đorđević je sa svojim “strašnim” timom došao na megdan Partizanu. Prepuna “Štark arena” je dočekala Virtus predvođen Milošem Teodosićem i Stefanom Markovićem. Ispostavilo se na kraju da je to najbolja utakmica Partizana u sezoni do sada. Potpuno su nadigrali goste iz Italije i ubedljivo slavili (99-81). Potom je usledila ubedljiva pobeda nad Trentom u gostima, da bi usledio poraz od Darušafake. Jedna od lošijih partija crno belih, protiv jako tvrdog i neugodnog protivnika (65-63). Postalo je jasno da je pobeda sa više od dva poena prednosti nad Dačkom kod kuće dovoljna za plasman u osam najboljih timova. Težak meč za gledanje u dvorani “Aleksandar Nikolić” i pobeda crno belih od 69-57 za veliko slavlje u dvorani. Još jedan antologijski meč je odigran u Bolonji, takođe pred prepunim tribinama. Virtus je skoro 38 minuta kontrolisao ritam utakmice i rezultat, ali je Kori Volden svojom najboljom partijom u sezoni to poništio i uz pomoć Zagorca doveo Partizan do velike pobede i prvog mesta u grupi. Crno beli su lako savladali Trento i sa najboljim učinkom (5-1), plasirali su se u top8 fazu gde ih očekuje susret sa Uniksom. Partizan je svojim sjajnim partijama tokom cele sezone obezbedio prednost domaćeg parketa dokle god je u ovom takmičenju. U ABA ligi, situacija je posle pobede nad ekipom Budućnosti bila sve jasnija i izabranici Andree Trinkijerija su sigurnim koracima išli kad osvajanju prvog mesta nakon regularnog dela i samim tim prednosti domaćeg parketa. Sjajan period i sezona iz snova za navijače.
Pogled na nastupe svih igrača ove sezone.
Torrian Walden #2 – “Probudio” se u drugom delu sezone i pokazao je zašto se od njega mnogo očekivalo. Delovalo je kao da želi da se maksimalno podredi timu, jer je dobio drugačiju ulogu, ali čim je osetio malo više prostora, znao je to da iskoristi. Široka lepeza napadačkih bravura i dobar potez struke kada je odabir igrača na toj poziciji u pitanju.
Rade Zagorac #3 – Rade je projektovan kao lider ovog tima pre početka sezone. Od povratka iz Amerike sa letnje lige, nije pružao partije na nivou koji se od njega traži. Veliki broj povreda i česte pauze su bitno uticale na njegovu formu. Mučio se sa šutem, ali je primetan njegov doprinos na obe strane parketa i to je nešto što Trinkijeri odlično koristi, pogotovo dva na dva situacije sa Zagorcem kao igračem koji je “ball handler”.
Marcus Paige #5 – Kada je došao u Partizan, igrao je na poziciji organizatora igre. Solidno se pokazao, ali je i tada bilo primetno da na dvojci može mnogo više da pruži. Dolaskom novog trenera, njegova uloga se promenila i može se reći da sada igra ono što najbolje zna. Najbolji trojkaš u ovom timu i velika opasnost za protivničke odbrane.
Nemanja Goridć #7 – Po mnogim analizama najbolji igrač Partizana ove sezone. To brojke ne pokazuju, ali njegov celokupan doprinos se ne vidi u statistici. Često je ove sezone znao da svojim ulaskom potpuno preokrene tok utakmice i igrač je u kojeg trener ima verovatno i najviše poveranja u ovom sastavu.
James Mcadoo #8 – Mekadu nije imao previše prostora da se pokaže od dolaska. Na nekoliko mečava se videla velika želja kod njega i pokazao je da može da igra jako dobro u sistemu Partizana. Ukoliko se sezona nastavi, očekujemo više minuta za njega.
Ognjen Jaramaz #10 – Ova sezona i ako se sada završi, donela je novo ime na evropsku košarkašku scenu. To je Ognjen Jaramaz. Eksplozija Jaramaza se dogodila tokom ove sezone, a ono što je najbitnije i dalje ima ogromnog prostora za napredak. Šut je svakako ono na čemu može još da radi. Pored Gordića i Mozlija, igrač koji će se apostrofirati na kraju ove sezone.
Novica Veličković #12 – Kapiten je ovu sezonu odigrao baš tako – kapitenski. Zbog problema sa kolenima ne može da igra u meri u kojoj bi želeo, ali vreme provedeno na parketu je dragoceno za sve njegove saigrače. Njegov doprinos je možda još veći van parketa, ali u svakom slučaju, nemerljiv je.
Stefan Birćević #14 – Reprezentativac Srbije je takođe jedan od povratnika u tim Partizana. Njegova uloga se zna, “pick and pop” situacije i šut za tri poena. To odlično radi tokom čitave karijere i njegovi uspešni šutevi za tri mogu da okrenu momentum utakmice.
Reggie Redding #15 – Veliki peh za crno bele je povreda Redinga. Videlo se na utakmicama na kojima je igrao da se radi o iskusnom igraču koji se odlično uklopio u sistem igre Trinkijerija. Iako je igrao na poziciji krila, često je kod njega bila lopta, jer odlično kreira situacije iz igre 1 na 1.
Nikola Janković #21 – Igrač koji je često ispod radara košarkaške javnosti, pa i navijača. Ipak, Janković je neko ko zaista maksimalno odrađuje svoju ulogu i po mnogim informacijama iz kluba, veliki je radnik i zaslužuje svako poštovanje.
Rashawn Thomas #25 – Tomas je odlično otvorio sezonu i dokazao je tvrdnje brojnih analitičara koji mu budućnost vide možda i u NBA ligi. Međutim, posle povrede, nije nastupao u istoj formi koja ga je krasila. On ima sve što jedna četvorka treba da ima. Može da poradi na šutu za tri poena, kao i na samokontroli kada su lične greške u pitanju.
Zanis Peiners #31 – Mnogo se više očekivalo od Žanisa. Verovatno ga samo jak ugovor i dalje drži u crno belom dresu. Veći deo sezone je presedeo na klupi, iako je potpuno zdrav. Nije “kliknuo” sa Trinkijerijem i on će sasvim sigurno prvi napustiti tim kada se sezona završi.
Uroš Trifunović #32 – Na početku sezone je poslat u Megu da bi se tamo bolje razvijao kao igrač i kako bi dobio veći prostor i minutažu. Nije se snašao kod Milojevića i usledio je povratak među crno bele. To se poklopilo sa nekim povredama u Partizanu i Trifunović je to odlično iskoristio. Svakako je Trifa budućnost ovog tima i srpske košarke.
William Mosley #42 – Kao što smo nepomenuli, otkrovenje sezone. Koliko je dobro igrao, pokazatelj je i novi ugovor koji je potpisao u toku ove sezone. Odličan na obe strane parketa i pravi primer kako se napornim radom može doći do vrhunskog nivoa evropske košarke.
Andrea Trinchieri – Reči hvale stižu sa svih strana za vođenje tima ovog italijanskog stručnjaka. Kako stvari stoje i kako prenose specijalizovani košarkaški sajtovi, Andrea će biti trener godine u Evrokupu. Potpuno zasluženo. Predvodio je tim do dva trofeja ove sezone i dve prve pozicije u takmičenjima gde crno beli učestvuju. Sjajan posao.
Ako neko bude žalio za ovom sezonom ukoliko se poništi, to je svakako Partizan. Biće teško doneti takve odluke, ali će neko morati da preseče na kraju. Navijačima će to biti najteže objasniti. Nadamo se da će se sezona nastaviti i da će se timovi boriti za trofeje na parketu, a ne za “zelenim” stolom. Nadam se da vam se tekst svideo, a nove možete očekivati u danima koji su ispred nas! Ostanite kod kuće i neka vas zdravlje služi!
Sportski pozdrav!!!
Be the first to comment