U vreme pandemije koronavirusa, samo sa setom možemo da se prisećamo velikih fudbalskih mečeva, finala Lige šampiona i njihovih preokreta, umesto da u ovim danima pratimo rasplet aktuelne sezone.
Real osvojio prvih pet pehara, a onda se pojavila Benfika i milanski klubovi…
Već prvo finale, tadašnjeg Kupa šampiona, donelo je mnogo uzbuđenja. Bilo je 1955. a pehar je osvojio, još uvek rekorder po broju trofeja, madridski Real. “Kraljevski klub” je u finalu u Parizu pobedio franuski Rems sa 4:3, mada su Francuzi vodili sa 2:0 već posle desetak minuta igre. Vodio je Rems i sa 3:2, na tridesetak minuta pre kraja, ali je pehar otišao u špansku prestonicu. Da je bilo klađenja uživo, lepe pare su mogle da se uzmu u finišu meča. Real je osvojio prvih pet trofeja u Kupu šampiona, a “štafetu” je preuzela portugalska Benfika, osvojivši dve uzastope titule, pobedivši dva španska giganta u finalima, Barselonu u Bernu, odnosno Real u Amsterdamu. Vodio je Real sa 2:0, ali ni tri gola Ferenca Puškaša mu nisu pomogla, na kraju je bilo 5:3 za lisabonske “orlove”. Palicu od Portugalaca preuzimaju Italijni, prvo Milan, pa dva puta Inter. Te 1963. godine Milan je na “Vembliju” porazio Benfiku sa 2:1 i to, kladioničarskim žargonom, iz dvojke u keca. Vodili su Portugalci posle prvog poluvremena golom Euzebija, ali je Altafini sa dva pogotka u nastavku omogućio prvu titulu za italijanske ekipe. Trogodišnju dominaciju milanskih rivala prekinuo je, ko bi drugi, Real iz Madrida. Bilo je to 1966. godine, a neki ljubitelji fudbala još pamte taj duel na “Hejselu” u Briselu, pošto je rival Madriđanima bio beogradski Partizan. Bio je to još jedan prelaz iz 2/1, za koji su sada kvote od 25.00 do 45.00, zavisno od meča. Partizan je vodio golom Velibora Vasovića, ali nije izdržao, Real je preko Amansija i Serene, za samo 6 minuta, stigao do preokreta i šeste titule evropskog prvaka. Pehar se, zatim, seli na Ostrvo. Prvo u Glazgov, pošto je Seltik u finalu pobedio Inter, posle još jednog preokreta. Vodili su “neroazuri” golom Macole iz penala na početku meča, ali su u drugom poluvremenu “Kelti” okrenuli na 2:1. Meč je igran u Lisabonu. Ekipu iz Glazgova, na tronu je nasledio slavni Mančester Junajted. Naredne godine “Crveni đavoli” su posle produžetaka pobedili Benfiku na “Vembliju” i osvojili prvi trofej za Englesku. Usledila je dominacija Holanđana. Naredne četiri sezone pehar je odlazio u ovu zemlju, prvo u Roderdam, pošto je Fejnord pobedio Seltik nakon produžetaka u Milanu, da bi ona tri uzastopne titule vezao slavni Ajaks. “Kopljanici” su u finalima pobeživali Panatinaikos, Inter i na kraju Juventus. Nisu primili ni gol u tri finala, a poslednje, protiv “Strare dame”, odigrano je u Beogradu.
Bajern preuzima tron, a onda sledi engleska dominacija…
Iz Holandije pehar se seli u Nemačku, tačnije u Minhen, pošto je Bajern tri godine za redom pobeđivao u finalima Kupa šampiona. Bavarci su prvo penalima dobili Atletiko u Briselu, pa Lids u Parizu i na kraju Sent Etjen u Glazgovu. Od 1977. pa zaključno sa 1982. godinom, pehar nije mrdao sa Ostrva. Bili su to zlatni dani fudbala, koji se na velika vrata vratio u postojbinu. Prve dve titule uzeo je LIverpul. Tim sa “Enfilda” je prvo bio bolji od Borusije iz Menhengladbaha, pa od belgijskog Klub Briža. “Redse” je nasledio Notingem Forest, sadašnji engleski drugoligaš. “Šumari” su dva puta bili vladaoci na Starom kontinentu, pošto su minimalnim rezultatom pobeđivali Malme i Hamburger. Ni posle četiri godine pehar nije odlazio iz Engleske. Po treći put u svojoj istoriji najbolji je bio Liverpul koji je na “Parku Prinčeva” pobedio Real sa 1:0 golom Kenedija u finišu meča. Posle Liverpula prvi pehar stigao je u Birmingem, Aston Vila je pobedila Bajern 1:0 u Roterdamu. Trofej se naredne 1983. godine seli samo malo južnije, na sever Nemačke u vitrine Hamburgera SV-a. Nemački klub je pobedio 1:0, a odlučujući gol u Atini delo je Feliksa Magata već posle desetak minuta igre. Posle kratkog boravka u Nemačkoj, pehar se vratio u Englesku već naredne godine, a po četvrti put ga je osvojio Liverpul. Rival “redsima” bila je Roma i to na svom “Olimpiku”, ali je ostala bez pehara zbog lošijeg izvođenja penala. Ipak, Liverpul je već naredne sezone predao trofej Italijanima, ali Juventusu u Briselu. Taj meč ostaće upisan crnim slovima u istoriju fudbala, pošto je u neredima na tribinama stradalo 39 navijača Juventusa, a preko 600 je povređeno. Meč je završen, a “Stara dama” ga je dobila golom Platinija iz penala, mada je prekršaj nad Bonjekom napravljen van šesnaesterca, nažalost po Juve, VAR tada nije bio ni u planovima. Posle tog užasnog finala, u svakom pogledu, pehar prvi put odlazi na Istok Evrope. U finalu igranom u Sevilji, rumunska Steaua pobeđuje Barselonu posle penala, a u istoriju ostaje upisan golman tima iz Bukurešta Helmut Dukadam, koji je zaustavio sva četiri udarca sa bele tačke koje su izveli Katalonci. Naredne, 1987. godine, šampion Evrope po prvi put postaje Porto, a junak je Alžirac Mađer. I na ovom meču prisustvovali smo preokretu, Nemci su vodili posle prvih 45 minuta, a Porto je u poslednjih 13 minuta sa dva gola došao do trijumfa. Ne smemo ni da pomislimo kolika bi bila kvota na pobedu Portugalaca u 75. minutu, recimo. Jedno od lošijih finala odigrano je 1988. u Štutgartu. Golova nije bilo, a penale je bolje izvodio holandski PSV i tako savladao Benfiku. U dve naredne godine dominirao je Milan, sa strašnim holandskim triom Gulit, Rajkard i Van Basten. Prvo su “rosoneri” bili bolji od Steaue 4:0, a onda i od Benfike 1:0. Utakmice su igrane u Barseloni i Beču. Crvena zvezda je bila najbolja 1991. godine. Beogradski tim je u finalu, odigranom u Bariju, posle penala bio bolji od francuskog Marseja. Naredne sezone prvi put se igralo po grupama, doduše samo u dve, a pobednici tih četvrtfinalnih grupa sastali su se u finalu odigranom na “Vembliju”. Barselona je golom Kumana pobedila Sampdoriju, od tada Kup šampiona postaje Liga šampiona, a tako izgleda i danas…
nastaviće se…
Be the first to comment