Legendarni srpski košarkaš Igor Rakočević otkrio je fanovima na Instagramu neverovatnu priču sa početka karijere, kada je zbog video igrice zaboravio na utakmicu, pa je žureći napravio udes i to nije sve što ga je zadesilo tog dana.
Rakočević priznaje da je bio zaluđen igricom NBA live 97, toliko da ga je otac pola sata pre početka utakmice podsetio na meč. Jurio je automobilom do “Pionira” u udesu povredio prst, naljutio trenera, ali ipak odigrao sjajno drugo poluvreme.
– Davne verujem 1997. godine, tek sam ušao u prvi tim Crvene zvezde i igrali smo neku, doduše nebitnu utakmicu u 18.00h u hali Pionir. U tom periodu sam bio do te mere opsednut video igrama da često nisam po celu noć spavao igrajući… Jedna od tih igara je bila NBA Live 97. I tako drugar i ja igramo, ja totalno zaboravim da igram utakmicu, ulazi otac u sobu i u 17.33h kaže: “Je li bre, je l’ tebi utakmica u 6?” Ja munjevito jurcam u svoj prvi auto (stara poluraspala Ford Fiesta, frizirana na 55 konja) i jurim kao manijak do hale – napisao je na Instagramu Rakočević.
Jureći do hale “Pionir” prošao je kroz crveno, napravio udes, srećom niko nije bio teže povrede.
– Pretposlednji semafor prolazim na debelo crveno i pravim ozbiljan sudar, udaram u auto koji se okreće 2 puta oko svoje ose i udara o živu ogradu. Srećom bez povređenih, a vozač udarenog auta me “pušta” da otrčim na utakmicu uz obećanje da ću mu platiti štetu posle utakmice. Moj auto sam ostavio na sred ulice, koji je posle odneo pauk. Od udarca, šoka i stresa, domali prst na desnoj šuterskoj ruci mi se oduzeo i ne mogu da ga pomerim! Stižem na početak utakmice, trener ne da neće da priča sa mnom, neće ni da me pogleda. Ja sedam kao pokisao na klupu, saigrači me gledaju kao da nisam normalan, a ja, da ima neka rupa u parketu bih najradije propao tu zauvek. Što je najgore, molim Boga da me ne ubaci u igru jer mi je blokiran prst na ruci, ne mogu ni da driblam. Kakvu sam agoniju u glavi preživljavao.. “Znači sad moram da promenim ruku i da šutiram levom. Ok, posle godinu dana dovešću je na nivo desne, a sutra na treningu ću “kao” da se požalim na prst. Jezivo!
– Kreće drugo poluvreme, trener me ubacuje u igru, ja ulazim, a toliko sam izgubljen, u šoku i stresu da nemam pojma ni protiv koga igram ni koga čuvam, bez glave skroz. Dal’ mi se univerzum osmehnuo ili sam imao sreće ili štagod, ali meni se prstić malo otkočio i ja odigram maestralno (valjda od šoka), dam 20 poena za poluvreme i odigram super odbranu. Trener me nije ni pogledao i dalje, ali sutra na treningu kao malo me iskritikovao pred svima, ja priznao šta se desilo i sve bude ok. Naravoučenije. Skoro šta god da napraviš ako dobro igraš, oprošteno ti je!!!
Igor je podelio ovu priču sa svojim pratiocima, a nama pored njegove poente ostaje da kažemo da bez obzira gde i koliko kasnite, pažljivo vozite i pamet u glavu!
Be the first to comment